• English
  • Srpski
Pozovite nas 011 3692 932

Hemoroidi – hemoroidalna bolest

Hemoroidalna bolest je česta i stara koliko i ljudski rod. Nije poznat tačan broj obolelih. Pretpostavlja se da simtomatske hemoroide ima oko 50% ljudi u nekom periodu života. Prevalenca (ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku) u SAD-u je između 4.4% i 39%. Iako i mladi boluju od ove bolesti, najveći broj obolelih je u starosnoj grupi od 45-65 godina. U našoj zemlji preciznih podataka nema, ali se smatra da nema osobe starje od 50 godina koja nije bar jednom u životu imala neki problem sa hemoroidima.

Hemoroidi ili šuljevi predstavljaju normalnu anatomsku strukturu završnog dela debelog creva. Sastavljeni su od krvnih sudova, glatkih mišićnih snopova i fibroznog tkiva. Imaju svoju funkciju u očuvanju kontinencije (zadržavanju gasova i tečne stolice), a tokom napinjanja pri pražnjenju pune se krvlju i spuštaju u gornji deo analnog (čmarnog) kanala štiteći ga tako od mehaničkih povreda. Kada dođe do proširenja krvnih sudova i slabljenja mišićnih veza javljaju se tegobe. Tada kažemo da neko ima hemoroidalnu bolest i tek tada počinjemo sa lečenjem.
Faktori koji doprinose pojavi bolesti su zatvor, dugotrajna upotreba sredstava za čišćenje (laksativa), dugo sedenje u toaletu, slaba fizička aktivnost, gojaznost i nepravilna ishrana. Nasledna komponenta igra značajnu ulogu pri čemu se nasleđuje slabost vezivnog tkiva u zidovima vena. Iz tog razloga često je da ista osoba ima i uvećane hemoride i proširene vene na nogama.

Zavisno od lokalizacije, hemoroide delimo na unutrašnje i spoljašnje. Granicu izmedju njih čini takozvana zupčasta linija koja se nalazi na 1,5-2 cm od analne ivice. Unutrašnji hemoroidi se nalaze iznad ove linije, a spoljašnji ispod. U zavisnosti od toga su i simtomi i klinička slika. Najčešće tegobe su svrab, krvarenje, bol i ispadanje hemoroidalnih čvorova.

U zavisnosti od intenziteta tegoba i kliničke slike bolesti, razlikujemo četiri stadijuma. Prvi stadijum bolesti karakteriše svrab i povremeno krvarenje. Hemoroidalni jastučići su u ovoj fazi u analnom kanalu i ne vide se spolja. Za njihovu dijagnostiku neophodan je pregled anoskopom. U drugom stadijumu hemoroidalni jastučići ispadaju van analnog otvora posle pražnjenja i spontano se vraćaju. Od tegoba dominira krvarenje koje je skoro uvek posle pražnjenja. Treći stadijum daje izraženije tegobe jer se hemoroidalni jastučići ne vraćaju sami u analni kanal. Tada se može javiti i bol. Prvi, drugi i treći stadijum se leče medikamantozno (konzervativno). U četvrtom stadijumu pored uvećanih unutrašnjih hemoroida koji su stalno van analnog kanala, mogu se uvećati i spoljašnji hemoroidi i tegobe su značajnije. U ovom stadijumu bolest se leči hirurški.

Različiti su i mnogobrojni načini lečenja. Najčešće ono počinje konzervativno. Cilj ovog lečenja je smanjivanje tegoba kao takvih, iako ono može biti i sastavni deo nekog drugog načina lečenja. U konzervativne metode lečenja ubrajamo odgovarajuću ishranu, lokalnu aplikaciju krema i supozitorija (čepića) kao i upotrebu tableta. Ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem i tečnostima može značajno da smanji tegobe. Pre svega treba obezbediti redovnu i meku stolicu. Treba izbegavati suvu hranu, “brzu hranu”, mesne prerađevine, masnu hranu, začine, biber, sirće, senf i ljutu hranu, kao i gazirane napitke i alokohol. Nedostatak fizičke aktivnosti i dugotrajno sedenje danas se okrivljuju za porast broja obolelih. Fizička aktivnost pored uticaja na redovno pražnjenje poboljšava i cirkulaciju krvi u analnom kanalu.

Kreme i supozitorije ne leče bolest ali smanjuju tegobe. Napredak u lečenju učinjen je davne 1925 godine izolovanjem Diosmina iz jedne biljke. Diosmin povećava tonus vena, smanjuje kapilarnu propustljivost, inhibira agregaciju trombocita, poboljšava viskoznost krvi, olakšava drenažu limfe i inhibira anti-inflamatorni odgovor i time smanjuje postojeće tegobe i umanjuje mogućnost njihove ponovne pojave. Na tržistu postoje puno razlicitih preparata diosmina koji se međusobno razlikuju po koncetracuji diosmina i načinu dobijanja. Najkomfornija terapija jeste cistim koagregovanim diosminom u koncetraciji od 600mg u jednoj tableti.

Kada konzervativne metode ne pomognu u obzir dolaze ambulantne procedure: sklerozacija, postavljanje elastičnih ligatura po Baronu, infracrvena koagulacija i laser koagulacija. Hirurške metode kao doplerski navođeno podvezivanje arterija (THD), ligasure hemoroidektomija i staplerska hemoroidektomija rezervisane su uglavnom za treći stadijum bolesti. Klasična operacija rezervisana je samo za IV, ponekad i III stadijum bolesti, kao i one pacijente koji ne reaguju na prethodno preduzete metode lečenja. Na sreću, svega 10% pacijenta se leči na ovaj način.

Većina osoba sa krvarenjem ili bolovima u čmaru ne odlazi na pregled lekaru, već “na svoju ruku” uzima razne preparate za lečenje hemoroida. Pored drugih benignih bolesti anorektuma koje daju tegobe slične hemoroidalnim, ali se drugačije leče, među kojima je najčešća fisura, treba misliti i na sve učestalije karcinome debelog creva, pa se sa pravovremenim lečenjem može zakasniti. Najveća je greška pripisivati navedene tegobe hemoroidima bez prethodnog pregleda. Zbog toga je pregled lekara obavezan, a kod starijih osoba preporučuje se i kolonoskopija.