• English
  • Srpski
Pozovite nas 011 3692 932

Kalcijum i Vitamin D – Terapijske indikacije

U cilju održanja dobrog zdravstvenog stanja, posebno osoba starijih od 50 godina, primenjuje se veliki broj lekova. Primena kalcijuma i vitamina D u jednoj tableti sa odgovarajućom dozom značajno smanjuje broj unetih lekova, ostvaruje međuzavisne reakcije i ima brojne prednosti.

Kalcijum je strukturni element mineralizacije matriksa kosti i mesto vezivanja proteina koji se vežu za receptor kalcijuma . On učestvuje u remodelovanju kosti, stimuliše minerale i inhibiše resorpciju kosti pod uslovom da je normalna koncentracija vitamina. Postoji stalni balans intestinalne apsorpsije kalcijuma i gubitka znojenjem, preko bubrega itd.

Kalcijum karbonat zahteva kiselu sredinu i sadrzi najviše kalcijuma (40%), za razliku od kalcijum citrata koji sadrži 20% kalcijuma. Unos 1000-1200 mg Ca dnevno sprečava gubitak kosti i frakture. Dnevni unos kalcijuma kroz hranu i suplementi do 2500 mg/dan predstavljaju dozu koja ne dovodi do neželjenih reakcija. U Sjedinjenim američkim državama 43% odraslih osoba i 70% žena u menopauzi koristi kalcijum.

Vitamin D spada u grupu lipofilnih hormona koji poput polnih steroida i kortizola nastaju iz holesterola i regulišu homeostazu kalcijuma preko bubrega, gastrointestinalnog trakta, mišića i paratireoidnih žlezda.

Kod 75% stanovnika Evrope nađena je nedovoljma koncentracija vitamina D (35% ima insuficijenciju, 25% deficit i 10% tezak deficit) što ukazuje na ogroman znacaj supstitucije vitaminom D. Mortalitet osoba sa niskim vitaminom D je 2-5 puta veći u odnosu na one koje imaju normalne vrednosti vitamina D!

Receptori za 1, alfa 25-dihydroxivitamin D3 su prisutni u: vulvi, uterusu, ovarijumu, testisu, epididimisu, prostati, placenti (od 4. nedelje intrauterusnog života), fetusu vec od 6-8.nedelje, masnom tkivu, kosti, kostnoj srži, mozgu, dojci, ćelijama karcinoma, hrskavici, želucu, kolonu, crevima, bubrezima, plućima, korenu dlake, limfocitima, mišićima, pankreasu, paratireodnim žlezdama, hipofizi, retini, timusu.

Najveći prirodni izvor vitamin D predstavlja kutana sinteza tokom izlaganja suncu, dok se manji deo dobija iz hrane životinjskog porekla (masne ribe, jaja, mleko). Optimalna koncentracija 25 (OH) D: 30-90 ng/ml (75-225 nM/L).

Faktori rizika za nizak vitamin D su:

  • gojaznost
  • malapsorpcija, M.Crohn
  • cistična fibroza pankreasa
  • insuficijencija bubrega
  • upotreba antikonvulziva
  • starenje kože
  • boja kože (u organizmu osoba sa crnom bojom kože proizvodi se polovina do petina koncentracije vitamin D u osoba bele kože. Kalcitriol stimuliše apsorpciju kalcijuma i fosfora i učestvuje u regulaciji transkripcije preko 2000 gena. )

Lokalno sintetisan kalcitriol utiče na:

  • intezu insulina
  • Kontrakciju miokarda
  • Imunomodulaciju
  • Smanjenje infekcije (ima antimikrobno dejstvo efektom na monocite)
  • Imunitet
  • Ćelijsku proliferaciju i apoptozu.

INDIKACIJE ZA PRIMENU KALCIJUMA I VITAMINA D

  1. TRUDNOĆA I DOJENJE – vitamin D utiče na formiranje vitamina A i E preko 17 beta hidroksisteroid dehidrogenaze.
  1. REPRODUKTIVNI PERIOD – vitamin D stimuliše progesteron u ćelijama gra-nuloze u luteinskoj fazi. Nađena je korelacija vitamin D i: sindroma policističnih ovarijuma, odnosa folikulostimulišućeg i luteinizujućeg hormona, za polne hormone vezanog proteina (sex hormone binding protein) i antimulerovog hormo-na. Pad estradiola u menopauzi utiče na promene intraćelijskog metabolizma kalcijuma i posledičnih aritmija.
  1. ENDOMETRIOZA – receptori za vitamin D su prisutni u endometrijumu. Efekat se ostvaruje preko imunog odgovora.
  1. MUŠKI INFERTILITET – Kalcijum utiče na motilitet spermatozoida i reakciju akrozoma. Vitamin D utiče na kvalitet sperme.
  1. KARDIOVASKULNE BOLESTI -Kalcijum ima uticaj na tenziju I koncentraciju lipida. Nizak vitamin D je u korelaciji sa poremećajem u metabolizmu lipida, glikemije, insulinskom rezistencijom što sve posledično dovodi do gojaznosti, hipertenzije, bolesti perifernih arterija, koronarne bolesti i infarkta. Meta analiza je pokazala da povećanje koncentracije vitamina D preko 40 nmol/L, uz kalci-jum, smanjuje značajno hipertenziju.
  1. DIJABETES MELITUS – u pankreasnim ostrvcima nađeni su receptori za vi-tamin D. Rizik za pojavu dijabetes melitusa tip II se smanjuje 24% za svakih 25 nmol/L povećanja vitamina D. Nađena je pozitivna korelacija izmedju vita-mina D, insulinske senzitivnosti i holesterola velike gustine (HDL).
  1. KARCINOMI – Kod osoba koje imaju normalne koncentracije kalcijuma sma-njena je incidencija kolorektalnog karcinoma. Vrednosti kalcijuma pri gornjoj granici normale smanjuju 19% incidenciju karcinoma dojke. Vitamin D indukuje diferencijaciju ćelija i inhibiše proliferaciju, tj. ima antiproliferativni efekat čime smanjuje metastastski potencijal. Povećanje 25 (OH) D 25 nmol/L smanjuje incidenciju karcinoma dojke i kolorekalnog karcinoma Ukoliko je koncentracija vitamina D pri gornjoj granici normale incidencija karcinoma dojke je manja 45% (vitamin D 117.5 nmol/L).
  1. INFEKCIJE – sa smanjenjem vitamina D povećava se incidencija respiratornih infekcija.
  1. NEURODEGENERATIVNE BOLESTI – U pacijenata sa normalnim koncentra-cijama kalcijuma manja je incidencija moždanih udara. Receptori za vitamin D 1-alfa-hidroksilazu i paratireoidni hormon su široko rasprostranjeni u mozgu. Vitamin D ima neuroprotektivno dejstvo, antioksidantno dejstvo, reguliše neu-ralni kalcijum i ispoljava imunomodulacijsku i vaskulnu protekciju.
  1. SMANJENA KOSTNA GUSTINA -Kalcijum direktno utiče na formiranje skele-ta pa njihova normalna koncentracija smanjuje nastajanje osteopenije i osteo-poroze (dobro poznati efekti).

APSOLUTNE I RELATIVNE KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU KALCIJUMA I VITAMINA D

Hiperkalcemija, mijelom, metastaze u kostima, hiperparatiroidizam, insuficijencija bubrega. Vitamin D u dozi od preko 50 000 IU/dan primenjen tokom nekoliko meseci dovodi do povećanja kalcijuma, hiperkalciurije, pojave kalcifikacija vaskulnih i mekih tkiva i nefrokalkuloze.

Žene u menopauzi sa sarkoidozom imaju vecu konverziju 25 (OH) D u kalcitriol te su im potrebne manje doze vitamina D u suptituciji i to 200-400 IU/dan.

Osnovni princip u primeni kalcijuma i vitamina D je DOSIS FACIT VENENUM.

PREPORUKE

  • Neophodno je supstituisati kalcijum i vitamin D u brojnim bolestima i stanjima u kojima se to danas jos uvek ne čini, čime bi se smanjili morbiditet i mortalitet.
  • Neophodno je 3x nedeljno izlagati se suncu po 15 minuta ili dodati vitamin D u dozi od 800-1000 IU/dan.
  • Žene sa niskim vitaminom D treba da koriste 4000-10 000 IU/dan sve dok se ne poveća koncentracija u serumu.
  • Ekstremno gojazne osobe, oni sa malapsorpcijom, hepatičkim i renalnim oboljenjima zahtevaju posebno doziranje
  • Osobe sa osteoporozom zahtevaju dnevni unos kalcijuma od 1000 mg i vitamin A D od 800/1200 IU/dan.

ZAKLJUČAK

Neophodno je odredjivanje koncentracije vitamina D i kalcijuma još od najranijeg detinjstva u cilju procene i pravovremene supstitucije. Pored dobro poznate uloge vitamina D i kalcijuma u terapiji osteoporoze danas su poznati i brojni novi efekti u bolestima u kojima je ranije bila nepoznata njihova uloga. Oni ne predstavljaju jedine etiološke činioce u nastajanju bolesti, ali im značajno doprinose zbog čega ih ne treba potceniti. Pravovremenim uvođenjem vitamina D i kalcijuma u okviru novih terapijskih indikacija smanjili bi se morbiditet i mortalitet, poboljšao kvalitet zivota i smanjili nepotrebni materijalni izdaci.

REFERENCE

  1. Perez-Lopez F, Brincat M, Erel T et al. EMAS position statement: vitamin D and postmenopausal health. Maturitas, 2012;71: 83-88.
  2. Gonzales-Molero I, Morcillo S, Valdes S . Vitamin D defficiency in Spain: a population -based cohort study. Eur J Clin Nutr, 2011; 65:321-328.
  3. Grand NC, Breitling LP, Brenner H . Vitamin D and cardiovascular disease: systemic review and meta analysis of prospective studies. Prev Med, 2010;51:228-233.
  4. Perez-Lopez FR. Vitamin D metabolism and cardiovascular risk factors in women. Maturitas, 2009; 62:248-262.
  5. Liu N, Kaplan AT, Low J. Vitamin D induces innate antibacterial response in human trophoblasts via intracrine D pathway. Biol Reprod, 2009; 80:398-406.
  6. Gandini S, Boniol M, Haukka J. Meta-analysis of observational studies of serum 25-OH -D levels and colorectal, breast, prostate carcinoma and colorectal adenoma. Int J Ca ,2011;128:1414-1424.
  7. Chen P, Hu P, Xie D, Qin Y et al. Meta analysis of vitamin D, calcium and the prevention of breast carcinoma. Breast Ca Res Treat, 2010; 121:469-477.
  8. Mohr SD, Gorham ED, Alcaraz J. Serum 25-OH-D and prevention of breast cancer: pooled analysis. Anticancer research, 2011;31:2939-48.
  9. Ma Y, Zhang P, Wang F. Association between vitamin D and risk of colorectal carcinoma: a systematic review of prospective studies. J Clin Oncol, 2011;29:3775-3782.
  10. Buel JS, Dawson-Hughes S, Scott IM. 25 -OH -vitamin D, dementia and cerebrovascular pathology in elders receiving home service. Neurology, 2010;74:18-26.
  11. Institute of Medicine (US) Committee to review dietary reference intakes for vitamin D and calcium. Ross AC, Taylor CI, Yaktine AL. Dietary reference intakes for calcium and vitamin D. Washington, National Academy Press, 2011.
  12. Burke RR, Rybicki BA, Rao DS. Calcium and vitamin D in sarcoidosis: how to assess and manage. Seminar Respir Crit Care Med, 2010; 31(4):474-484.
  13. Bolland MJ, Grey A, Reid IR. Should we prescribe calcium or vitamin D supplements to treat or prevent osteoporosis? Climacteric, 2015;18(suppl 2):22-31.
  14. Strohle A, Hadji P, Hahn A. Calcium and bone health – goodbuy, calcium supplements? Climacteric, 2015;18:702-714.
  15. Tang BM, Eslick GD, Nowson C et al. Use of calcium or calcium in combination with vitamin D supplementation to prevent fracture and bone loss in people aged 50 years and older: a meta analysis. Lancet, 2007; 370 (9888):657-666