• English
  • Srpski
Pozovite nas 011 3692 932

Efikasan tretman vaginitisa

Vaginitisi (vulvovaginitisi) predstavljaju grupu zapaljenskih oboljenja donjeg genitalnog trakta. Među odraslom ženskom populacijom, vaginitisi su najćešći razlog za obraćanje lekaru (1, 2, 3). Uglavnom se dijagnostikuju kod seksualno aktivnih žena, ali se mogu javiti i kod mladih devojaka u pretpubertetu. Procenjuje se da bar 75% žena dobije vaginitis jednom pre menopauze [4], a da se 50% infekcija ponovo javlja bar još jedanput  u životu (1).

Vaginitisi se prema uzročnicima deli na infektivne i neinfektivne vaginitise.

Uzročnici neinfektivnih vaginitisa su najčešće lokalna alergija, slaba intimna higijena, vaginalna ispiranja, strana tela (pesak, tampon…) i vaginalna suvoća usled manjka estrogena (perimenopauza i menopauza).

Infektivni vaginitisi predstavljaju mnogo veću grupu vaginitisa i zastupljeni su u 90% slučajeva. Uzročnici infektivnih vaginitisa su gljivice (candida), bakterije (Gram+ i Gram-), virusi i protozoe. Veoma cesto su vaginitisi prouzrokovani sa više uzročnika i tada govorimo o mešovitim vaginitisima.

Različite kombinacije uzročnika vaginitisa postoje. Najčešće su kombinacije bakterije i candide, ali ništa manje nisu i kombinacije dve različite bakterije ili dve različite kandide (candida albicans i candida non-albicans).

Gljivični vaginitisi zauzamaju 46.7% od svih vagitisa. Candida albicans je najčešći uzročnik ali u poslednje vreme procenat vaginitisa prouzrokovanim Candidom glabratom raste (do 18%). Candida glabrata je češće prisutna kod žena starije dobi, kod ponovljenih gljivičnih infekcija i kod žena sa dijabetesom. Efekat antimikotika (lekovima protiv gljivica) nema podjednaku učinkovitost na sve vrste kandida.

Bakterijiski vaginitisi su zastupljeni sa 21.9%, mešoviti vaginitisi sa 22.5, bakterijske vaginoze sa 9.5% i seksualno prenosive bolesti sa 1.8%.(16)

Vaginalne kandidijaze su najčešći uzrok vaginitisa u Evropi i drugi najčešći uzrok u SAD-u. One su rezultat infekcije čiji je izazivač Candida albicans u 80 do 90% slučajeva (2). Poznati faktori rizika su : rano stupanje u seksualne odnose, upotreba dijafragme i spermicida, trudnoća i davanje antibiotika širokog spektra (2).

Vaginitis se prvenstveno manifestuje obilnim vaginalnim sekretom (iscedak), vaginalnim svrabom, osećajem peckanja, bolovima ili iritacijom prilikom seksualnih odnosa (dispareunija) ili mokrenja.

Terapija vaginitisa podrazumeva upotrebu antimikotika i antibiotika. Od antimikotika su zastupljeni u terapiji azoli i nistatin.

Azoli su sintetski antigljivični lekovi sa širokim spektrom dejstva. Derivati azola su klasifikovani kao imidazoli ili triazoli na osnovu prisustva dva odnosno tri atoma azota u petočlanom azolnom prstenu. Primenjuju se u terapiji lokalnih i sistemskih gljivičnih infekcija. Glavni predstavnici ove grupe antimikotika su klotrimazol, mikonazol, ekonazol i ketokonazol. Azoli nemaju podjednako efisnost na sve tipove Candida.

Nistatin Nystatin (nistatin) je polienski antimikotik koji deluje fungistatički i fungicidno na veliki broj gljivica jkao što su: Candida (albicans i non-albicans – Candida glabrata, Candida tropicalis, Candida krusei, etc.), Histoplasma, Coccidioïdes i Kriptokoke. Karakteristika nistatina da deluje na sve sojeve Candide je veoma važna jer su non-albicans sojevi Candide manje osetljivi na standardne imidazole.

Od antibiotika za lokalno lečenje vaginitisa koriste se Neomicin i Polimiksin B.

Neomicin je aminoglikozidni antibiotik s baktericidnim delovanjem na G+ i G- aerobne bakterije. Deluje tako što blokira sintezu proteina kombinujući se sa malim subjedinicama ribozoma  bakterijske ćelije. Na neomicin su osetljive vrste: G +: Corynebacterium, Listeria monocytogenes i Staphylococcus métiS;  G-:  Acinetobacter, Branhamella catarrhalis, Campylobacter, Citrobacter freundii, Citrobacter koseri, Enterobacter aerogenes, Enterobacter cloacae, Escherichia coli, Haemophilus influenzae, Klebsiella, Morganella morganii, Proteus mirabilis, Proteus vulgaris, Providencia rettgeri, Salmonella, Serratia, Shigella, Yersinia i Pasteurella kao umereno osetljiva.

Polimiksin B je polipeptidni antibiotik s baktericidnim delovanjem na G- bakterije. On deluje tako što prouzrokuje dezorganizaciju citoplazmatske membrane bakterijske ćelije. Na polimiksin b su osetljive: Acinetobacter, Aeromonas, Alcaligenes, Citrobacter freundii, Citrobacter koseri, Enterobacter, Escherichia coli, Klebsiella, Moraxella, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella, Shigella, Stenotrophomonas maltophilia. [9].

Da li je eradikacija patogena dovoljna da garantuje dugoročno izlečenje vaginitisa?

Nije! Zdrava vaginalna flora sadrži 108-9 bakterija/ml vaginalnog sekreta. 5 do 10 vrsta mirkoorganizama su u ravnoteži u vaginalnoj flori. Najdominantnija vrsta su Lactobacilli (107 /ml vaginalnog sekreta) koji čine 90% od svih bakterijskih vrsta. To su GRAM POZITIVNE bakterije iz roda Lactobacillus, još zvani i Doederlein-ovi bacili. Ima zaštitnu ulogu, zahvaljujući sledećim karakteristikama: produkcija mlečne kiseline (pH<4.5), produkcija vodonik peroksida (H2O2), formiranje zaštitnog filma, produkcija biosurfaktanata koji sprečavaju vezivanje patogena na vaginalnu mukozu, ko-agregacija sa patogenima sprečavajući njihovo razmnožavanje, stimulacija imuniteta domaćina tj. domaćice (13).

U slučaju nelečene vaginalne infekcije dolazi do rasta patogena na štetu lactobacillusa, pa nemamo zaštutu Lactobacillusa i dolazi do neravnoteže vaginalnog ekosistema.

U slučaju vaginalne infekcije lečene neselektivnim (antiseptici) ili agresivnim  antitinfektivnim agensom dolazi do masovne eradikacije patogena ali i Doderlein-ovih bacila, pa opet nemamo zaštutu Lactobacillusa, i kao posledica dolazi do izlečenja sa visokim rizikom od relapsa i recidiva. Znači, kratkotrajna eradikacija patogena je dobra, ali ne i dovoljna!

U slučaju vaginalne infekcije lečene efikasnim  antitinfektivnim agensom koji čuva vaginalnu floru dolazi do eradikacije patogena, ali uz zaštutu Lactobacillusa, pa imamo oporavak sa povratkom ravnoteže vaginalnog ekosistema. Znači, terapija koja čuva vaginalni ekosistem obezbeđuje dugoročno izlečenje (13,14).

Uspešan tretman vaginitisa podrazumeva potpunu eradikaciju uzročnika. To se postiže upotrebom antibiotika i antimikotika. Teži se zaštiti (protekciji) Lactobacila što omogućava nepojavljivanje relapsa ili recidiva vaginitisa. To se postiže upotrebom agenasa koji ne deluju na Lactobaciluse (Nistatin, Neomicin, Polimiksin B…).

LITERATURA

  1. Eckert LO, Clinical practice. Acute vulvovaginitis. N Engl J Med. 2006; 355: 1244-52.
  2. Egan ME, Lipsky MS. Diagnosis of vaginitis. Am Fam Physician. 2000; 62: 1095-104
  3. Owen MK, Clenney TL. Management of vaginitis. Am Fam Physician. 2004; 70: 2125-32.
  4. Sobel JD. Vaginitis. N Engl J Med. 1997; 337: 1896-903.
  5. Macsween KF, Ridgway GL. The laboratory investigation of vaginal discharge. J Clin Pathol. 1998; 51: 564-7.
  6. Brook I. Microbiology and management of polymicrobial female genital tract infections in adolescents. J Pediatr Adolesc Gynecol. 2002; 15: 217-26.
  7. Donder GG, Vereecken A, Bosmans E, Dekeersmaecker A, Salembier G, Spitz B. Definition of a type of abnormal vaginal flora that is distinct from bacterial vaginosis: aerobic vaginitis. BJOG. 2002; 109: 34-43.
  8. Tempera G, Abbadessa G, Bonfiglio G, Cammarata E, Cianci A, Corsello S et al. Topical kanamycin: an effective therapeutic option in aerobic vaginitis. J Chemother. 2006; 18: 409-14.
  9. Sažetak karakteristika leka Polygynax, 2009
  10. PSUR (periodični izveštaj o bezbednosti leka) Polygynax, 2010
  11. Anonymous, Sexually Transmitted Diseases. Treatment Guidelines, 2006 MMWR 2006; August 4, 55: RR-11
  12. Sherrard J. European guideline for the management of vaginal discharge. Int J STD AIDS. 2001; 12: 73-7.
  13. Bergogne-Berezin. Normal vaginal flora, vaginitis and bacterial vaginoses: diagnostic and therapeutics. Antibiotics 2007;9:139-144
  14. Serov V N. Using Polygynax to treat non-specific bacterial and fungal vaginitis. Russian Gyneco-Obstetrican Journal Association. 2001; 1:64-67.
  15. Kira EF et al. Biocenosis and functional activity of the vaginal epithelium in the local treatment of aerobic vaginitis with Polygynax and Tergynan. Journal of Obstetrics and Female Pathology. 2010, Volume LIX (5th Edition).
  16. Verrière F. Effectiveness of POLYGYNAX in the treatment of vaginitis: a prospective multicentre study. Obstetrics and Gynecology. The Official Journal of the Bulgarian Society of Obstetrics and Gynecology. 2011;1(50):32-7.
  17. In vitro measurements of the activity of two antibiotics and an antifungal agent with respect to 17 bacterial strains. Evaluation of their association in many pharmaceutical products for gynecologic specialties. Lyon, France. February 25, 2009.
  18. Boisnic S. Evaluation of the anti-inflammatory effect of Polygynax® in an experimental model of human mucosa maintained in survival. 2009, P25 , 33rd Congress of CNGOF.